Павеяла
Павеяла
Зусім побач дыханне мабыць неба
Неабдумана крануў галінку –
Ліўнем раса
Вось першая гронка агалілася з ранку
Надзеяй натхняюся што жыць яшчэ буду
Бог даў мне пазыку што паем яшчэ хлеба
і дзень гэты новы ўбачу я сам
Защищено Google CAPTCHA. Политика конфиденциальности и Условия использования. Copyright 2025, Стихи.Бай
Оставить рецензию