А зіма
Ужо не восень, а зіма
пасярэбрыла
кроны…
…А адлюстраванне тваё
у прасторы за аконным –
той адказвае недарэчы,
тое, засланіўшыся плечкам,
кідае бязлітасны погляд
мне ў спіну…
Рассакрэчваць –
ўздыхаеш шумна і лёгка,
абазначаць з усмешкай нешта…
З табой усё ясна.
… Ну, а мне – што?!
А мне што?!!!
…Дык вось і стаяць,
і
задыхаючыся
паўтараць,
тое,
як сыдзеш з розуму сама…
– Ужо не восень…
… А зіма.
Защищено Google CAPTCHA. Политика конфиденциальности и Условия использования. Copyright 2025, Стихи.Бай
Оставить рецензию